Anaksimen je bio starogrčki filozof, treći filozof Miletske škole. Njegova filozofija se odlikuje jasnošću i preciznošću.
Bio je učenik Anaksimandera. Anaksimenovo učenje, na prvi pogled, nazaduje u odnosu na Anaksimandrovo učenje. Napuštajući teoriju o apeironu, a ugledajući se na Talesa, on kao arhe uzima jedan element- vazduh (koji je beskonačan u kvantitativnom, ali ne i u kvalitativnom smislu). Do takvog zaključka Anaksimen je mogao doći na osnovu fenomena disanja- čovek je živ onoliko koliko je kadar da diše.
Stvari se diferenciraju, pojedinačno stvaraju i određuju u zavisnosti od gustine i razređenosti vazduha. Vazduh, kao i kod Talesa, trebamo shvatiti hilozoistički, tj. kao oživljenu samopokretljivu tvar.
Anaksimen nastoji da objasni na koji način druga bića nastaju iz vazduha:
"Svojstvo vazduha je ovo: kada je uglavnom jednako raspoređen, on je za oči skriven; opažljiv pak postaje po hladnom i toplom, po vlažnom i po kretanju. Uvek se kreće, jer ako se ne bi kretao, ne bi se ni preobražavao; postajući gušći i ređi, on se pokazuje različitim: razređen postaje vatra, a zgusnut daje vetrove. Iz vazduha po zgušnjavanju nastaje oblak, a kad se još više zgusne, nastane voda; ako se zgušnjavanje nastavi, vazduh se preobražava u zemlju; ponajviše zgusnuti vazduh je kamenje. Na taj način, gospodari nastajanja su suprotnosti toplo i hladno."
Značajan momenat u Anaksimenovom učenju je povezivanje svakog kvaliteta s kvantitetom. On je primetio kako kad dišemo zatvorenih usta izlazi hladan vazduh, a kad dišemo otvorenih usta, izlazi topao vazduh. To bi ujedno bilo i eksperimentalno dokazivanje njegovog učenja.
Slično Talesu, i Anaksimen je Zemlju zamišljao kao ravnu ploču koja lebdu u vazduhu.
Anaksimen je dao jedno neobično objašnjenje duge: prema njemu, ovaj fenomen nastaje zato što sunčevi zraci padaju na gust oblak kroz koji ne mogu da se odbiju.
-razlike od predhodnika:
Za početak, Anaksimen je, kao i Tales, mogao da uvede vazduh zbog toga što se, baš kao i Talesova voda, on može zgušnjavati iz gasovitog stanja u tečno i čvrsto stanje. Zatim, Anaksimen je mogao uočiti da se smrt i prestanak disanja poklapaju, pa je na osnovu toga mogao da odredi i uvede vazduh kao gradivni i ključni element svega.
Za treći razlog (ujedno i ključni) potrebno je da se podsetimo Talesovog i Anaksimandrovog filozofskog učenja. Anaksimandar je zamerao Talesu i njegovoj vodi to što se iz vode ne mogu izdvojiti i ujedno formirati suprotnosti. Npr. voda kao osnov svega ne bi mogla biti i topla i hladna u isto vreme, a sa druge strane sve što postoji mora imati određen stepen toplote ili hladnoće. Dakle, iz vode, kao osnovnom prastanju iz koga još uvek nisu nastale stvari, nisu mogle nastati suprotnosti, jer ih ona u svom prapočetku nije mogla ujedno sadržati. Zato Anaksimandar u svoju filozofiju uvodi apejron kao nešto neodređeno i neiscrpno iz čega diferencijacijom i odvajenjem iz njega postaju pojedinačne stvari. Sada na scenu stupa Anaksimen koji Anaksimandru i njegovom apejronu zamera to što se apejron kao nešto neodređeno uopšte i ne nalazi u stvarima, a samim tim se to ne može nazvati archeom svega. Anaksimen uvodi u njegovu filozofiju vazduh, jer uvođenjem vazduha on prevazilazi sve probleme koje su imali Tales i Anaksimandar. Vazduh je, sa jedne strane, element, baš kao Talesova voda, samooživljen i samopokretljiv, kvalitativno je odrediv kroz zgušnjavanje i razređivanje, dok je sa druge strane, kvantitativno neodrediv, baš kao Anaksimandrov apejron. Vazduh je, kako je Anaksimen zdravorazumski razmišljao, kvantitativno neodrediv, jer stari Grci nisu mogli golim okom da vide i izmere tačnu količinu vazduha koja se nalazi u svetu. Upravo je zato vazduh pogodan jer ima sve karakteristike apejrona. Sa druge strane, vazduh zadržava i odlike Talesove vode, naime, on se zgrušnjava i razređuje, time je kvalitativno odrediv i tako nastaju pojedinačne stvari.
Коментари
| « | Мај 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Мај 2011 [4]
