mudrice

Anaksimen je bio starogrčki filozof, treći filozof Miletske škole. Njegova filozofija se odlikuje jasnošću i preciznošću.

Bio je učenik Anaksimandera. Anaksimenovo učenje, na prvi pogled, nazaduje u odnosu na Anaksimandrovo učenje. Napuštajući teoriju o apeironu, a ugledajući se na Talesa, on kao arhe uzima jedan element- vazduh (koji je beskonačan u kvantitativnom, ali ne i u kvalitativnom smislu). Do takvog zaključka Anaksimen je mogao doći na osnovu fenomena disanja- čovek je živ onoliko koliko je kadar da diše.

  Stvari se diferenciraju, pojedinačno stvaraju i određuju u zavisnosti od gustine i razređenosti vazduha. Vazduh, kao i kod Talesa, trebamo shvatiti hilozoistički, tj. kao oživljenu samopokretljivu tvar.

Anaksimen nastoji da objasni na koji način druga bića nastaju iz vazduha: 

 "Svojstvo vazduha je ovo: kada je uglavnom jednako raspoređen, on je za oči skriven; opažljiv pak postaje po hladnom i toplom, po vlažnom i po kretanju. Uvek se kreće, jer ako se ne bi kretao, ne bi se ni preobražavao; postajući gušći i ređi, on se pokazuje različitim: razređen postaje vatra, a zgusnut daje vetrove. Iz vazduha po zgušnjavanju nastaje oblak, a kad se još više zgusne, nastane voda; ako se zgušnjavanje nastavi, vazduh se preobražava u zemlju; ponajviše zgusnuti vazduh je kamenje. Na taj način, gospodari nastajanja su suprotnosti toplo i hladno."

 Značajan momenat u Anaksimenovom učenju je povezivanje svakog kvaliteta s kvantitetom. On je primetio kako kad dišemo zatvorenih usta izlazi hladan vazduh, a kad dišemo otvorenih usta, izlazi topao vazduh. To bi ujedno bilo i eksperimentalno dokazivanje njegovog učenja.

Slično Talesu, i Anaksimen je Zemlju zamišljao kao ravnu ploču koja lebdu u vazduhu.

Anaksimen je dao jedno neobično objašnjenje duge: prema njemu, ovaj fenomen nastaje zato što sunčevi zraci padaju na gust oblak kroz koji ne mogu da se odbiju. 

-razlike od predhodnika:

 Za početak, Anaksimen je, kao i Tales, mogao da uvede vazduh zbog toga što se, baš kao i Talesova voda, on može zgušnjavati iz gasovitog stanja u tečno i čvrsto stanje. Zatim, Anaksimen je mogao uočiti da se smrt i prestanak disanja poklapaju, pa je na osnovu toga mogao da odredi i uvede vazduh kao gradivni i ključni element svega.

Anaksimandar je bio grčki mislilac, naučnik, državnik, geograf...

Prvi grk koji je koristio sunčev sat (i tako izračunao ravnodnevnicu, i najkraći i najduži dan). Napravio je prvu geografsku kartu, prvi globus. Zemlju je zamišljao valjkastog oblika.

Anaksimandar je bio Talesov učenik. Njegov arhe je bio APEIRON, ili neograničeno. Apeiron je predstavljen kao neka vrsta večne, netvorene i nepromenljive beskrajne materije, koja u svom stalnom kretanju obuhvata sve svetove. Apeiron je besmrtan i nepropadljiv "materijalni uzrok" stvarnosti; bezgranično koje ne može imati neko svoje zasebno počelo, jer kad bi ga imalo- moralo bi imati i svoju granicu.

 Iz apejrona se izdvajaju suprotnosti, koje uzrokuju nastajanje pojedinačnih stvari. Pojedinačne stvari su konačne i određene, i kao takve se vraćaju u beskonačno počelo. Vraćanje Jednom (u Apeiron) je pravednost, dok je izdvajanje pojedinačnih stvari- nepravednost.

Nastajanje mnoštva iz Jednog, kao i njegovo ponovno vraćanje u dato počelo, to stalno smenjivanje 'pravednosti' i 'nepravednosti' predstavlja večan i neizbežan ciklus periodičnog stvaranja i uništavanja našeg, kao i svih drugih- beskrajnih svetova.

 Anaksimandar je ostavio traga svojim učenjem i o poreklu živih bića. On kaže da se čovek rodio pokriven krljustima u nekoj vodenoj sredini, i pošto klimatski uslovi nisu bili povoljni da mu omoguće opstanak, taj grešnik je morao da ostane u inkubaciji za vreme celog detinstva u ustima nekih životinja, veoma sličnih ribama, posle čega je izašao oslobodivši se krljušti i uspeo da opstane. Po njemu su životinje nastale iz morskog mulja, postepeno su odbacivale svoj bodljikavi oklop i izlazile na kopno. On je prvi racionalni filozof i zbog toga ga danas još nazivaju antičkim Darvinom.

Tales iz Mileta je prvi filozof.

On je bio i matematičar, i državnik i naučnik- izračunao je visinu piramida pomoću senke, otkrio izvor Nila, predvideo pomračenje Sunca... Postoji jedna legenda o njemu, gde su se ljudi šalili na njegov račun kad je, zagledan u zvezde, upao u bunar. Pričali su kako filozofi gledaju u nebo, a ne vide ispred sebe, i ne umeju ništa konkretno da urade. Zbog toga je on, predvidevši bogat rod maslina, otkupio sve cediljke za masline, i izdajući ih, zaradio novac, i pokazao svetu da filozofi mogu i materijalno korisni da budu.

 Prema Talesu, Zemlja je ravna ploča koja pluta na vodi. 

Osnovna tvar svega je VODA. Voda je hrana svih živih bića, i sve u sebi sadrži vodu (seme neke biljlke npr), i ona je izvor života. Videvši da se voda može pretvoriti u led, pretpostavio je da daljim procesom može postati zemlja, kao što iz vodene pare može nastati vazduh.

On je prvi postavio pitanje o krajnjoj prirodi sveta. 

Tales, kao i ostali jonjani, još uvek nije pravio razliku između materije i duha. Ipak, s obzirom da je materiju, tj. vodu smatrao osnovni počelom svih stvati, mi Talesa uzimamo za prvog materijalistu.

Najvažniji domen njegove filozofije je uviđanje da različite pojedinačne stvari imaju isti zajednički osnov u prirodi.

Tales je prvi u razlici stvari uočio njihovo jedinstvo. 

 Neke Talesove izreke:

* „Ako zаpovedаš, uprаvljаj sаmim sobom.“

* „Ako je vlаdаr jednom omrаžen, ondа gа njegovа bilo dobrа bilo lošа delа terete.“

* „Veće je poštovаnje iz dаljine.“

* „Nаjbrži je um, jer kroz sve juri.“

* Hodаjući putem Tаles je gledаo u nebo i pаo u jаmu. Zvаo je u pomoć i nа to mu je reklа jednа stаricа: „E, Tаlese, ti nisi u stаnju dа vidiš štа ti je pred nogаmа, а htio bi spoznаti što je nа nebu.“

* Tаles je govorio dа se smrt ne rаzlikuje od životа. Kаd mu je prigovoreno pа zаšto ondа ne umre, rekаo je: „Bаš zаto što nemа nikаkve rаzlike.“

* Kаko ćemo živeti nаjbolje i nаjprаvednije? „Ako ne budemo rаdili ono što drugimа prigovаrаmo.“

* Čoveku koji gа je pitаo štа je bilo pre: noć ili dаn, on je odgovorio: „Noć je zа jedаn dаn stаrijа“.

* Štа je teško? 

       - Sаmogа sebe spoznаti.

         A što je lаko?

       - Drugome sаvet dаvаti.

Kosmološki period je period u kome se pojavljuju prvi filozofi- ptesokratovci, koji su se neretko bavili proučavanjem prirode.

Često ih nazivamo fizičari.

Nastojali su da pomoću razumskih i logički ispravnih dokaza otkriju počelo sveta. 

Čuđenje nad činjenicom postojanja.

Nije sačuvan nijedan originalni spis presokratovca- o njima saznajemo od Platona, Aristotela i doksografa).

ARHE - koren; u filozofskom smislu bezvremeni temelj života.

• Мај 2011 [4]

• Генерална [4] 

• ANAKSIMEN
• ANAKSIMANDAR
• TALES
• KOSMOLOŠKI PERIOD